Bolesti pšenice

Pšenica, kao jedna od najvažnijih žitarica, svake godine je sve više na udaru raznih bolesti, ali i korova i insekata. Jedan od glavnih razloga su hibridne sorte, koje su neotpornije na bolesti.

Predstavljamo neke od bolesti pšenice:


Pepelnica pšenice (Erysiphe graminis)

Najčešća bolest pšenice i geografski najraširenija je pepelnica. Svaka vrsta pšenice je napadnuta od specifičnog patotipa ove gljive.

Siva pegavost lista pšenice (Septoria tritici)

U našem regionu, naročito u vlažnim godinama, može biti masovna pojava, pogotovo na osetljivim sortama. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći.

Žuta rđa pšenice (Puccinia striiformis)

Ova bolest koju uzrokuje patogen Puccinia striiformis mutacijom je s trava prešla na pšenicu. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam.

Lisna rđa pšenice (Puccinia recondita)

Pojavljuje se na lišću i lisnim rukavcima. Parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice.Napada list pšenice dok god je zelen, jer jedino na takvom listu može opstati.

Fuzariozna palež klasa pšenice (Fusarium spp.)

Kompleks bolesti pod imenom fuzariozna palež klasa je prisutan na našim žitaricama i u zavisnosti od vremenskih uslova tokom cvetanja prouzrokuje manje ili veće štete. Štete nastaju usled redukovanog nalivanja zrna.

Siva pegavost klasa pšenice (Septoria nodorum)

Pojačani intenzitet napada ovog parazita može da se očekuje kada je u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke vreme vlažno sa čestim kišama.

Ambrozija u pšenici (Ambrosia artemisiifolia)

Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju. Veoma brzo i lako se širi, kako na poljoprivrednim, tako i na nepoljoprivrednim oranicama, kao što su pruge, oblasti pored puteva, gradilišta, napuštene poljoprivredne površine kao i ulice.

Broćika ili prilepuša u pšenici (Galium aparine)

Jednogodišnja do višegodišnja semenska biljka, klija u proleće do jeseni, to znači gotovo čitave godine osim u letnjim mesecima (sirova i lepljiva). Javlja se pre svega na svežem dubokom tlu od ilovače i gline, dobro snabdevenim vlagom, bogatim hranljivim materijama, humusnom. Uz dobru snabdevenost hranljivim materijama ova biljka se praktično može naći na svim vrstama tla. U našim krajevima javlja se i na livadama i šumama.

Bulka ili divlji mak u pšenici (Papaver rhoeas)

Semenska korovska biljka, klija do kasnog proleća, potrebno joj je svetlo, jednogodišnja odn, prezimna, proizvodi lateks. Voli sveže tlo od ilovače ili gline, dobro snabdeveno vodom, bogato krečom ili hranljivim materijama. U našim krajevima javlja se i na okopavinama i detelini.

Čičak ili obična boca u pšenici (Xanthium strumarium)

Čičak je jednogodišnja biljka iz familije Asteraceae. Listovi i lisne drške su obrasli beličastim dlakama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra, otrovna je za svinje i krupnu stoku. Kao korov se sreće u usevima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, ali i na zapuštenim mestima duž reke i puteva. U našim krajevima javlja se i na ruderalnim staništima.

Divlji ovas u pšenici (Avena fatua)

Semenska korenska biljka, klija u proleće, veoma je sličan kultivisanom ovsu. Pretežno raste na krečnjačkom, vlažnom, teškom tlu od gline i ilovače. Vlas je u poređenju sa kultivisanim ovsom upadljivo veća, klasovi imaju dva do tri cveta, sa bodljikavom krunskom cvasti.

Divlji sirak ili koštan u pšenici (Sorghum halepense)

Divlji sirak je višegodišnja biljka iz porodice trava Poaceae. Ima glatko stablo visine do 1 metra koje se završava metlicom. Klija tokom aprila i početkom maja, a cveta od juna do septembra. U našim krajevima javlja se i na peskovitim staništima i utrinama.

Štir rapavi u pšenici (Amaranthus retroflexus)

Štir rapavi ili povijeni amarant je jedan od najrasprostranjenijih korova u našim uslovima. Pripada familiji Amaranthaceae. U našim krajevima javlja se i u okopavinama, povrtnjacima, na lucerištima, pašnjacima, na livadama, u svim višegodišnjim zasadima i ruderalnim staništima.

Kukuruzni plamenac u pšenici (Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac štetočina koja najviše štete nanosi kukuruzu, ali ga ima u desetinama drugih biljaka, žitarica, povrća i voća. Štete pravi gusenica koja se hrani na listu, srži stabla, metlici, klipu kukuruza ili na plodovima, mahuni, čauri, semenu drugih domaćina.

Sve cene na sajtu su postavljene od strane korisnika.
Pijace.com ne garantuje da su sve informacije o proizvodima potpuno tačne i bez grešaka.
Copyright © 2015 - 2022 Pijace.com Sva prava su zadržana.

Cene na pijacama - stoka, voće, povrće, žitarice

Pijace.com koristi cookie-je (kolačiće) da bi obezbedio optimalno korisničko iskustvo naših posetilaca. Ako dalje nastavite korišćenje sajta prihvatate cookie-je (kolačiće) i smatramo da ste saglasni sa našom Politikom privatnosti. i Uslovima korišćenja U suprotnom izađite sa sajta.