Kukuruz, kao jedna od najvažnijih žitarica, svake godine je sve više na udaru raznih bolesti, ali i korova i insekata. Jedan od glavnih razloga su hibridne sorte, koje su neotpornije na bolesti.
Predstavljamo neke od bolesti kukuruza:
Plamenjača ili veštičja metla kukuruza (Sclerophtora macrospora)
Ova bolest prouzrokuje patuljastost biljaka ,mnogobrojne zaperke, i uske , blede listove . Na metlici se javlja proliferacija cvetnih grana a umesto klipa formira se mnoštvo uskih listova. Optimalni uslovi za zarazu su obilne padavine, česti pljuskovi, poplave, visok nivo podzemnih voda.
Trulež semena i ponika kukuruza
Usled ove bolesti usev je proređen, izostaje klijanje, a tek iznikle biljke trule i izumiru. Najosetljiviji je kukuruz šećerac. Ova bolest preovlađuje na hladnim (temperatura niža od 10°C) vlažnim i slabo drenažnim zemljištima. Najčešće su prouzrokovači gljive iz reda Fusarium.
Trulež korena kukuruza
U ranoj fazi bolest izaziva sušenje biljaka, a posle svilanja simptomi su metalnosivozelena boja lista, sušenje biljaka i poleganje usled jačih vetrova. Zaraza od korena širi se prema stablu.
Mrka pegavost lista kukuruza (Bipolaris zeicola)
Mrka pegavost lista javlja se u vidu ovalnih pega prvo na na donjim listovima ,a zatim se širi na gornje listove.
Trulež klipa kukuruza
Infekcija klipa ostvaruje se jako rano već u vreme svilanja i traje sve do berbe. Komušina je slamaste boje za razliku ode zelene, zdrave.
Trulež stabla kukuruza (Colletotrichum graminicola Fusarium graminearum, Macrophomima phaseolina)
Posle cvetanja kukuruza intenzivno se razvija trulež stabla.Rani simptom je žutozelena kora stabla koja vremenom prelazi u mrku.
Ambrozija u kukuruzu (Ambrosia artemisiifolia)
Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju.
Veoma brzo i lako se širi, kako na poljoprivrednim, tako i na nepoljoprivrednim oranicama, kao što su pruge, oblasti pored puteva, gradilišta, napuštene poljoprivredne površine kao i ulice.
Broćika ili prilepuša u kukuruzu (Galium aparine)
Jednogodišnja do višegodišnja semenska biljka, klija u proleće do jeseni, to znači gotovo čitave godine osim u letnjim mesecima (sirova i lepljiva).
Javlja se pre svega na svežem dubokom tlu od ilovače i gline, dobro snabdevenim vlagom, bogatim hranljivim materijama, humusnom. Uz dobru snabdevenost hranljivim materijama ova biljka se praktično može naći na svim vrstama tla. U našim krajevima javlja se i na livadama i šumama.
Čičak ili obična boca u kukuruzu (Xanthium strumarium)
Čičak je jednogodišnja biljka iz familije Asteraceae. Listovi i lisne drške su obrasli beličastim dlakama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra, otrovna je za svinje i krupnu stoku.
Kao korov se sreće u usevima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, ali i na zapuštenim mestima duž reke i puteva. U našim krajevima javlja se i na ruderalnim staništima.
Divlji sirak ili koštan u kukuruzu (Sorghum halepense)
Divlji sirak je višegodišnja biljka koja klija i niče u proleće. Razmnožava se kako semenom, tako i podzemnim izdancima – rizomima.
Štir u kukuruzu (Amaranthus retroflexus)
Štir je jedan od najrasprostranjenijih korova u našim uslovima. Pripada familiji Amaranthaceae. U našim krajevima javlja se i u okopavinama, povrtnjacima, na lucerištima, pašnjacima, na livadama, u svim višegodišnjim zasadima i ruderalnim staništima.
Kukuruzni plamenac u kukuruzu (Ostrinia nubilalis)
Kukuruzni plamenac štetočina koja najviše štete nanosi kukuruzu, ali ga ima u desetinama drugih biljaka, žitarica, povrća i voća. Štete pravi gusenica koja se hrani na listu, srži stabla, metlici, klipu kukuruza ili na plodovima, mahuni, čauri, semenu drugih domaćina.
Žitna pijavicа u kukuruzu (Lema melanopus)
Žitna pijavica je najčešća štetna vrsta na pšenici,al ii drugim žitaricama. Ishranom na listovima prave velika oštećenja u vidu traka. Štete prave larve i imago.
Žičari u kukuruzu (Elateridae)
Žičari su najznačajnije štetočine korenasto-krtolastih biljaka i ratarskih useva u polju i zatvorenom prostoru. Veoma su polifagni i hrane se semenom, korenom i podzemnim stablom.
