Bolesti ječma


Ječam, stočni ječam, žitarica koja je svake godine sve više na udaru raznih bolesti, ali i korova i insekata. Jedan od glavnih razloga su hibridne sorte, koje su neotpornije na bolesti.

Predstavljamo neke od bolesti ječma:


Siva pegavost ječma (Rhynccosporium secalis)

Simptomi ove pegavosti, lako se mogu uočiti na donjim listovima ječma, koji se kasnije šire ka gornjim listovima biljke. Usled spajanja pega listovi se suše.

Mrežasta pegavost ječma (Pyrenophora teres helminthosporium)

Ovoj bolesti za razvoj pogoduje hladnije (temperatura već od 8 stepeni) i vlažnije vreme. Na ovog patogena osetljivije su sorte pivarskog ječma.

Nova pegavost na ječmu (Ramularia collo cygni)

Ova bolest se razvija na ozimom i jarom ječmu. Do danas nisu poznate tolerantne sorte, bolest se prenosi semenom, samoniklim biljkama.

Ambrozija u ječmu (Ambrosia artemisiifolia)

Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju. Veoma brzo i lako se širi, kako na poljoprivrednim, tako i na nepoljoprivrednim oranicama, kao što su pruge, oblasti pored puteva, gradilišta, napuštene poljoprivredne površine kao i ulice.

Broćika ili prilepuša u ječmu (Galium aparine)

Jednogodišnja do višegodišnja semenska biljka, klija u proleće do jeseni, to znači gotovo čitave godine osim u letnjim mesecima (sirova i lepljiva). Javlja se pre svega na svežem dubokom tlu od ilovače i gline, dobro snabdevenim vlagom, bogatim hranljivim materijama, humusnom. Uz dobru snabdevenost hranljivim materijama ova biljka se praktično može naći na svim vrstama tla. U našim krajevima javlja se i na livadama i šumama.

Bulka ili divlji mak u ječmu (Papaver rhoeas)

Semenska korovska biljka, klija do kasnog proleća, potrebno joj je svetlo, jednogodišnja odn, prezimna, proizvodi lateks. Voli sveže tlo od ilovače ili gline, dobro snabdeveno vodom, bogato krečom ili hranljivim materijama. U našim krajevima javlja se i na okopavinama i detelini.

Čičak ili obična boca u ječmu (Xanthium strumarium)

Čičak je jednogodišnja biljka iz familije Asteraceae. Listovi i lisne drške su obrasli beličastim dlakama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra, otrovna je za svinje i krupnu stoku. Kao korov se sreće u usevima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, ali i na zapuštenim mestima duž reke i puteva. U našim krajevima javlja se i na ruderalnim staništima.

Divlji ovas u ječmu (Avena fatua)

Semenska korenska biljka, klija u proleće, veoma je sličan kultivisanom ovsu. Pretežno raste na krečnjačkom, vlažnom, teškom tlu od gline i ilovače. Vlas je u poređenju sa kultivisanim ovsom upadljivo veća, klasovi imaju dva do tri cveta, sa bodljikavom krunskom cvasti.

Divlji sirak ili koštan u ječmu (Sorghum halepense)

Divlji sirak je višegodišnja biljka iz porodice trava Poaceae. Ima glatko stablo visine do 1 metra koje se završava metlicom. Klija tokom aprila i početkom maja, a cveta od juna do septembra. U našim krajevima javlja se i na peskovitim staništima i utrinama.

Kukuruzni plamenac u ječmu (Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac štetočina koja najviše štete nanosi kukuruzu, ali ga ima u desetinama drugih biljaka, žitarica, povrća i voća. Štete pravi gusenica koja se hrani na listu, srži stabla, metlici, klipu kukuruza ili na plodovima, mahuni, čauri, semenu drugih domaćina.

Žitna pijavicа u ječmu (Lema melanopus)

Žitna pijavica je najčešća štetna vrsta na pšenici,al ii drugim žitaricama. Ishranom na listovima prave velika oštećenja u vidu traka. Štete prave larve i imago.