Lucerka je jedna od najvažnijih višegodišnjih krmnih biljaka. Napada je znatan broj fitopatogenih mikrooragnizama (gljive, bakterije i virus), izazivajući veći broj oboljenja. Bolesti nadzemnog dela lucerke i deteline, pre svega lista, veoma negativno utiču na kvalitet zelene mase.
Predstavljamo neke od bolesti lucerke:
Crna pegavost lista lucerke (Pseudopeziza medikaginis)
Crna pegavost lista lucerke je veoma rasprostranjena bolest lucerke. Najbolje se razvija u kišnim prolećima i letima i u uslovima navidnjavanja lucerke. Uzrokuje masovno sušenje i opadanje lista, koje dovodi do jako loših rezultata u kvalitetu i prinosu sena ili zelene mase.
Mrka prstenasta pegavost lišća lucerke (Stemphylium botryosum)
Mrka prstenasta pegavost lišća lucerke velike štete pravi u krajevima sa toplim i vlažnim vremenom.
Rđa lucerke (Uromyces striatus)
Rđa lucerke je rasprostranjena u svim područjima gajenja lucerke. Kod nas je prisutna i najveće štete pravi na semenskim lucerištima.
Ambrozija u lucerki (detelini) (Ambrosia artemisiifolia)
Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju.
Veoma brzo i lako se širi, kako na poljoprivrednim, tako i na nepoljoprivrednim oranicama, kao što su pruge, oblasti pored puteva, gradilišta, napuštene poljoprivredne površine kao i ulice.
Broćika ili prilepuša u lucerki (detelini) (Galium aparine)
Jednogodišnja do višegodišnja semenska biljka, klija u proleće do jeseni, to znači gotovo čitave godine osim u letnjim mesecima (sirova i lepljiva).
Javlja se pre svega na svežem dubokom tlu od ilovače i gline, dobro snabdevenim vlagom, bogatim hranljivim materijama, humusnom. Uz dobru snabdevenost hranljivim materijama ova biljka se praktično može naći na svim vrstama tla. U našim krajevima javlja se i na livadama i šumama.
Bulka ili divlji mak u lucerki (detelini) (Papaver rhoeas)
Semenska korovska biljka, klija do kasnog proleća, potrebno joj je svetlo, jednogodišnja odn, prezimna, proizvodi lateks. Voli sveže tlo od ilovače ili gline, dobro snabdeveno vodom, bogato krečom ili hranljivim materijama. U našim krajevima javlja se i na okopavinama i detelini.
Čičak ili obična boca u lucerki (detelini) (Xanthium strumarium)
Čičak je jednogodišnja biljka iz familije Asteraceae. Listovi i lisne drške su obrasli beličastim dlakama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra, otrovna je za svinje i krupnu stoku.
Kao korov se sreće u usevima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, ali i na zapuštenim mestima duž reke i puteva. U našim krajevima javlja se i na ruderalnim staništima.
Divlji ovas u lucerki (detelini) (Avena fatua)
Semenska korenska biljka, klija u proleće, veoma je sličan kultivisanom ovsu. Pretežno raste na krečnjačkom, vlažnom, teškom tlu od gline i ilovače. Vlas je u poređenju sa kultivisanim ovsom upadljivo veća, klasovi imaju dva do tri cveta, sa bodljikavom krunskom cvasti.
Divlji sirak ili koštan u lucerki (detelini) (Sorghum halepense)
Divlji sirak je višegodišnja biljka iz porodice trava Poaceae. Ima glatko stablo visine do 1 metra koje se završava metlicom. Klija tokom aprila i početkom maja, a cveta od juna do septembra. U našim krajevima javlja se i na peskovitim staništima i utrinama.
Štir u lucerki (detelini) (Amaranthus retroflexus)
Štir rapavi ili povijeni amarant je jedan od najrasprostranjenijih korova u našim uslovima. Pripada familiji Amaranthaceae. U našim krajevima javlja se i u okopavinama, povrtnjacima, na lucerištima, pašnjacima, na livadama, u svim višegodišnjim zasadima i ruderalnim staništima.
Vilina kosica u lucerki (Cuscuta spp)
Vilina kosica je obligatni parazit i jedan od najznačajnijih patogena lucerke. Veoma je rasprostranjena i veoma je velika potencijalna opasnost za druge kulture.
