Usled katastrofalne suše, sad je već evidentno da će prinos kukuruza biti značajno smanjen. Bez obzira na sve probleme, stručnjaci zaštite bilja podsećaju na to da bi ovih dana kukuruz trebalo zaštititi od kukuruznog plamenca, kako ne bi tokom vegetacije došlo do pojave aflatoksina, koji je već 2012. godine bio masovno prisutan u zrnu a potom i u mleku.
U proizvodnju kukuruza poljopivrednici su po hektaru već uložili više od 120.000 dinara. Malo koji ratar će u ovoj sezoni minornim prinosom uspeti da pokrije te troškove. Najmanje što im je potrebno u ovom trenutku su dodatna ulaganja.
Ipak, Milena Marčić iz Prognozno-izveštajne službe objašnjava zašto je narednih dana neophodno da proizvođači zaštite useve insekticidima, jer se očekuje polaganja jaja kukuruznog plamenca i piljenje larvi.
"Pored proizvođača semenskog kukuruza i kukuruza šećerca, kojima je važno da spreče direktne štete od ishrane larvi na klipovima, tretman bi trebalo da sprovedu i svi oni koji nameravaju kukuruz da upotrebe za ishranu u mlečnom govedarstvu", ističe Marčić.
Marčićeva napominje da insekti svojom ishranom na klipovima otvaraju put zarazi gljivama iz roda Aspergillus, posle čega u ovim uslovima ekstremne suše, neminovno sledi pojava aflatoksina.
"Dosadašnje brojnosti kukuruznog plamenca su najveće u poslednjih deset godina a pored ove štetočine registrujemo i prisustvo pamukove sovice u usevima kukuruza", napominje Marčić.
U svakom slučaju, trebalo bi sprečiti pojavu aflatoksina. Nikako ne bi valjalo da nam se ponovi zaražavanje zrna kukuruza kao u sušnoj 2012. godini a nakon toga i kontaminacija mleka.
Izvor:
