Sakupljanje poslednjih jesenjih plodova polako se privodi kraju, a pijačne tezge širom zemlje preplavljene su kupusom, korenastim povrćem i jesenjom zimnicom. Za prave baštovane i vlasnike plastenika, ovo je znak da je vreme za pripremu zemljišta za narednu prolećnu sezonu. Među stručnjacima i amaterima već decenijama se vodi ista debata: da li baštu treba preštijati (prekopati ašovom) u jesen ili je bolje ostaviti je netaknutu do proleća?
Odgovor nije jedinstven i direktno zavisi od tipa zemljišta koji imate u svojoj bašti. Donosimo vam detaljan vodič koji će vam otkriti kada je jesenje štijanje neophodno, a kada može trajno narušiti kvalitet zemlje.
Kada je jesenje štijanje obavezno? (Teška i glinovita zemlja)
Ukoliko je zemljište u vašoj bašti teško, zbijeno, glinovito i zadržava vodu, jesenje štijanje je najbolja stvar koju možete uraditi.
Pri prekopavanju teške zemlje u jesen, tlo treba ostaviti u takozvanim "grudama" – velikim, neusitnjenim komadima zemlje, bez ravnanja grabuljama. Ključni saveznik u ovom procesu je zimski mraz. Voda koja uđe u prevrnute grude zemlje tokom zime se ledi i širi, čime prirodno "puca" i usitnjava i najtvrđe delove tla. U proleće ćete imati Rastresitu zemlju spremnu za setvu uz minimalan trud.
Takođe, jesenje ašovljenje teške zemlje omogućava:
- Duboko prodiranje zimske vlage u donje slojeve zemljišta.
- Izbacivanje larvi štetočina i semena korova na površinu, gde ih zimski mraz i ptice prirodno uništavaju.
Kada štijanje pravi štetu? (Laka, peskovita i plodna zemlja)
Ako je vaša bašta godinama održavana, zemlja je rastresita, bogata humusom ili prirodno peskovita, jesenje prekopavanje ašovom napraviće više štete nego koristi.
Dubokim prevrtanjem plodne i lake zemlje uništava se površinski, najplodniji sloj mikrorganizama (aerobne bakterije i gljive) koji žive u gornjih 10–15 centimetara i kojima je potreban kiseonik. Kada ih ašovom zakopate duboko, oni izumiru, čime tlo gubi svoj prirodni imunitet i plodnost. Kod ovakvih zemljišta u jesen je dovoljno samo plitko promešati površinski sloj (vilama za zemlju ili kultivatorom) i ukloniti ostatke biljaka.
Najbolja alternativa: Zastiranje (Malčiranje) bašte u jesen
Za sve tipove zemljišta, a naročito za laka, najbolja jesenja nega je zastiranje. Umesto da ostavite golu zemlju izloženu jakim zimskim kišama i vetrovima koji ispiraju hranljive materije, baštu prekrijte debelim slojem organskog materijala:
- Opim lišćem (osim orahovog)
- Slamom ili senom
- Kompostom ili stajnjakom
Ovaj prirodni pokrivač će tokom zime polako truliti, hraniti gliste i mikroorganizme, a na proleće ćete ispod malča zateći savršeno mekanu i plodnu crnu zemlju spremnu za direktnu sadnju bez ijednog uboda ašova.
Unos jesenjeg đubriva
Bez obzira na to da li štijate ili ne, jesen je idealno vreme za unošenje stajskog đubriva, komposta ili mineralnih đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma. Ovim elementima je potrebno vreme da se rastvore i postanu dostupni biljkama, pa će do proleća idealno nahraniti tlo.
Aktuelne cene organskih i mineralnih đubriva, jesenjeg semenskog materijala i alata na domaćim pijacama i poljoprivrednim apotekama možete pratiti na našem portalu pijace.com.
