NAČIN POSTA

Sreda i petak

Tokom cele godine sreda i petak smatraju se posnim danima i poste se na vodi, bez upotrebe ulja. Izuzetak predstavljaju tzv. trapave sedmice, kada post nije obavezan. Ako na ove dane padne praznik obeležen crvenim slovom ili spomen većeg svetitelja (istaknut u crkvenom kalendaru), dozvoljeni su ulje i vino. U slučaju telesne slabosti, post može biti ublažen, uz dozvolu posta na ulju.

Božićni post (28. novembar – 6. januar)

U toku Božićnog posta ne konzumiraju se meso, mleko, mlečni proizvodi i jaja.

Od 28. novembra do 30. decembra:
ponedeljak, sreda i petak – post na vodi;
utorak i četvrtak – post na ulju;
subota i nedelja – dozvoljena riba.
Od 31. decembra do 6. januara:
ponedeljak, sreda i petak – na vodi;
utorak, četvrtak, subota i nedelja – na ulju.

Riba je dozvoljena na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, bez obzira da li pada u sredu ili petak. Na Badnji dan posti se strogo, isključivo na vodi, bez ulja i vina.

Krstovdan (18. januar)

Ovaj dan se posti strogo, po mogućnosti na suvoj hrani. Ako praznik padne u subotu ili nedelju, dozvoljeni su ulje i vino.

Bela sedmica (16. februar – 22. februar)

Pokretna sedmica u kojoj je dozvoljena sva hrana osim mesa.

Veliki (Vaskršnji) post (23. februar – 11. april)

Veliki post je najznačajniji i najstroži posni period u crkvenoj godini, čiji je cilj priprema za praznik Vaskrsenja Hristovog. Tokom ovog posta uzdržavamo se od mesa i svih namirnica životinjskog porekla.

Ulje i vino dozvoljeni su subotom i nedeljom, kao i na praznik Svetih četrdeset mučenika. Riba se jede samo na Blagovesti i Cveti. Ostalim danima posti se na vodi, a naročito strogo sredom i petkom.

Prva tri dana Velikog posta, kao i poslednja sedmica, poste se posebno strogo. Na Veliki četvrtak dozvoljeni su ulje i vino. Na Veliki petak se ne jede i ne pije do iznošenja plaštanice (oko 15 časova), nakon čega se uzima skroman obrok na vodi. Velika subota se takođe posti strogo i jedina je posna subota u toku godine.

Apostolski post (8. jun – 11. jul)

Početak ovog posta je pokretan. Ponedeljkom, sredom i petkom posti se bez ribe, ulja i vina, dok se ostalim danima uzdržava samo od mesa. Subotom, nedeljom, kao i u dane većih praznika i hramovnih slava, dozvoljena je i riba.

Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja riba je dozvoljena čak i ako padne u sredu ili petak. Ako Petrovdana padne u sredu ili petak, tog dana se ne mrsi, ali su dozvoljeni riba, ulje i vino.

Gospojinski post (14. avgust – 27. avgust)

Ovaj post se drži po uzoru na Veliki post. Radnim danima posti se na vodi, dok su subotom i nedeljom dozvoljeni ulje i vino. Na praznik Preobraženja Gospodnjeg dozvoljena je riba, bez obzira na dan u nedelji. Ako praznik Uspenja Presvete Bogorodice padne u sredu ili petak, dozvoljeni su riba, ulje i vino.

U narodu postoji običaj da se grožđe ne jede pre Preobraženja, kada se u crkvama blagosilja i deli vernicima.

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembar)

Ovaj dan se posti strogo, najčešće na sirovoj i suvoj hrani. Ako padne u subotu ili nedelju, dozvoljeni su ulje i vino. Iz pobožnog običaja izbegava se jelo crvene boje i upotreba tanjira.

Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan (27. septembar)

Posti se po istim pravilima kao i Krstovdan u januaru.

Razrešenja od posta

U određenim periodima post sredom i petkom nije obavezan ili je ublažen:

od 7. do 17. januara – ne posti se;
sedmica posle nedelje Mitara i fariseja – razrešeno na sve;
Siropusna sedmica – dozvoljeni su riba, sir i jaja (bez mesa);
Svetla sedmica posle Vaskrsa – razrešeno na sve;
Duhovska sedmica – razrešeno na sve;
od Tomine nedelje do Duhova – sredom i petkom posti se na ulju;
u sredu Prepolovljenja i sredu Odaniја Vaskrsa dozvoljena je riba.

Napomena:

Ako Božić padne u sredu ili petak, post se ne drži. Ako Petrovdаn ili Velika Gospojina padnu u sredu ili petak, toga dana se posti na ribi, dok u ostalim danima posta nema.

Prepodobni Benedikt Nursijski