Preobraženje Gospodnje

Preobraženje Gospodnje je jedan od dvanaest velikih praznika, posvećen Hristovom javljanju u slavi pred Petrom, Jakovom i Jovanom.

Žitije i istorijski okvir

Sinoptička Jevanđelja opisuju kako Hristos vodi trojicu učenika na goru, gde se njegovo lice preobražava, a haljine postaju blistave. Sa njim se pojavljuju Mojsije i Ilija, a iz oblaka se čuje glas Očev. Događaj dolazi pred Hristovo stradanje i učenicima otkriva da on dobrovoljno ide ka Krstu. U pravoslavnoj tradiciji praznik snažno govori o božanskoj svetlosti i preobražaju čoveka zajednicom sa Bogom.

Tavor i trojica apostola

Petar, Jakov i Jovan isti su učenici koje Jevanđelja izdvajaju i u drugim ključnim trenucima Hristove službe. Na gori vide Mojsija i Iliju, predstavnike Zakona i Proroka, dok Petar predlaže da načine tri senice. Oblak i glas Očev usmeravaju učenike da slušaju Sina.

Praznik u pravoslavnoj tradiciji

Preobraženje se praznuje 19. avgusta po građanskom kalendaru. U srpskoj tradiciji toga dana se u mnogim hramovima blagosilja grožđe i drugi plodovi. Liturgijski smisao praznika ipak ostaje usmeren na Hristovu slavu i poziv čoveku na preobražaj života.