Crkveni kalendar za 8. oktobar 2026.

Преподобна Ефросинија била је хришћанска подвижница из Александрије, чији живот представља пример дубоке вере, одрицања од земаљских богатстава и потпуне посвећености Богу.

Рођена је у имућној и угледној породици, као дуго очекивано дете благочестивог Пафнутија и његове супруге. Родитељи су је од малих ногу васпитавали у хришћанском духу, учећи је молитви, скромности и љубави према ближњима.

Иако је пред њом био удобан живот, млада Ефросинија пожелела је да се у потпуности посвети духовном животу. Не желећи да ступи у брак, тајно је напустила породични дом, обукла мушку одећу и под именом Измарагд ступила у манастир. Тамо је проводила дане у молитви, посту и строгом монашком подвигу, скривајући свој прави идентитет.

Током 38 година монашког живота стекла је велико духовно поштовање међу братијом. Њен отац Пафнутије, који је све то време туговао за несталом ћерком, једном приликом посетио је манастир тражећи духовну утеху. Не знајући да разговара са сопственим дететом, поверио је Измарагду своју бол и тугу.

Ефросинија га је утешила и замолила да је поново посети након три дана. Када се Пафнутије вратио, затекао ју је на самртној постељи. Тада му је открила да је она његова давно изгубљена ћерка.

После њеног упокојења, дубоко потресен, али и надахнут њеним животом, Пафнутије је одлучио да и сам постане монах. Настанио се у келији своје ћерке, где је провео још десет година у молитви и подвигу, све до свог упокојења.

Православна црква прославља Преподобну Ефросинију као пример духовне снаге, смирења и непоколебљиве вере. Њен живот подсећа да истинско богатство није у материјалним добрима, већ у љубави према Богу и чистоти срца.

Свети Сергије Радоњешки један је од најпоштованијих светитеља Руске православне цркве, познат по свом скромном животу, дубокој вери и великом духовном утицају на руски народ. Његов живот остао је пример смирења, молитве и несебичног служења Богу и људима.

Рођен је 1313. године у близини Ростова, у побожној породици Кирила и Марије. На крштењу је добио име Вартоломеј. Још од детињства показивао је велику љубав према молитви и духовном животу, а након смрти родитеља одлучио је да се замонаши и свој живот у потпуности посвети Богу.

У шумама Радонежа основао је манастир посвећен Светој Тројици, који је временом постао једно од најзначајнијих духовних средишта Русије. Живео је једноставно, проводећи дане у молитви, посту и свакодневном раду. Својом кротошћу, мудрошћу и љубављу привукао је бројне монахе који су желели да следе његов пример.

Према црквеном предању, Свети Сергије био је обдарен даром прозорљивости и чудотворства. Приписују му се бројна исцељења, васкрсавање умрлих и виђења Пресвете Богородице. Његов духовни углед био је толико велики да су му за савет долазили не само монаси и верници, већ и кнежеви и црквени великодостојници.

Посебно место у његовом животу заузима сусрет са кнезом Димитријем Донским, кога је, према предању, благословио пред битку против татарске војске и предсказао му победу. Тиме је Свети Сергије постао и симбол духовног јединства и наде руског народа у тешким историјским временима.

Упокојио се 1392. године, оставивши иза себе снажно духовно наслеђе. Манастир Свете Тројице, који је основао, наставио је да живи и развија се кроз векове, постајући познат као Тројице-Сергијева лавра.

Православна црква прославља Светог Сергија Радоњешког као великог молитвеника, чудотворца и духовног учитеља. Његов живот подсећа да се истинска величина човека огледа у смирењу, доброти, истрајној молитви и љубави према ближњима.