Suncokret, kao jedna od najvažnijih žitarica, svake godine je sve više na udaru raznih bolesti, ali i korova i insekata. Jedan od glavnih razloga su hibridne sorte, koje su neotpornije na bolesti.
Predstavljamo neke od bolesti suncokreta:
Plamenjača suncokreta (Plasmopara helianthi)
Plamenjača suncokreta napada porodicu glavočika (Compositae), samonikle i gajene vrste. Glavna biljka domaćin, koja ima najveći ekonomski značaj je suncokret (Helianthus annuus).
Simptomi variraju u zavisnosti od tipa infekcije i vegetativne faze razvoja biljke. Postoje dva osnovna tipa simptoma, u zavisnosti od toga da li je infekcija sistemska ili lokalna.
Bela trulež suncokreta (Sclerotinia sclerotiorum)
Bela trulež je polifag, napada velik broj biljaka, soju, pasulj, paradajz, uljanu repicu i druge biljke.Naravno treba napomenuti da je i osetljivost hibrida od značaja za pojavu bolesti.
Siva plesan suncokreta (Botrytis cinerea)
Siva plesan je polifagna gljiva koja može prouzrokovati oštećenja na mnogim ratarskim i povrtarskim biljkama, voću i vinovoj lozi. Na tek isklijalim biljkama kada se poseje kontaminirano seme, gljiva napada klicu ili tek isklijale bljke, koje trunu i propadnu.
Mrka pegavost suncokreta (Alternaria helianthi)
Simptomi se vide na lišću u vidu tamnih, crnih pega. Na peteljkama i stabljici se pege međusobno spajaju i dolazi do sušenja lišća. Pege se javljaju i na gornjoj strani glave utisnute u tkivo, nepravilnog različitog oblika.
Siva pegavost stabljike suncokreta (Diaporthe helianthi)
Prve pege se uočavaju početkom cvjetanja biljaka, na donjem lišću i stabljici, a kasnije se broj pega sve više povećava. Na lišću pege započinju razvoj na vrhu lista i pružaju se uz glavnu žilu i obično imaju „trouglast“ izgled.
Ambrozija u suncokretu (Ambrosia artemisiifolia)
Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju.
Veoma brzo i lako se širi, kako na poljoprivrednim, tako i na nepoljoprivrednim oranicama, kao što su pruge, oblasti pored puteva, gradilišta, napuštene poljoprivredne površine kao i ulice.
Broćika ili prilepuša u suncokretu (Galium aparine)
Jednogodišnja do višegodišnja semenska biljka, klija u proleće do jeseni, to znači gotovo čitave godine osim u letnjim mesecima (sirova i lepljiva).
Javlja se pre svega na svežem dubokom tlu od ilovače i gline, dobro snabdevenim vlagom, bogatim hranljivim materijama, humusnom. Uz dobru snabdevenost hranljivim materijama ova biljka se praktično može naći na svim vrstama tla. U našim krajevima javlja se i na livadama i šumama.
Čičak ili obična boca u suncokretu (Xanthium strumarium)
Čičak je jednogodišnja biljka iz familije Asteraceae. Listovi i lisne drške su obrasli beličastim dlakama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra, otrovna je za svinje i krupnu stoku.
Kao korov se sreće u usevima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, ali i na zapuštenim mestima duž reke i puteva. U našim krajevima javlja se i na ruderalnim staništima.
Divlji sirak ili koštan u suncokretu (Sorghum halepense)
Divlji sirak je višegodišnja biljka koja klija i niče u proleće. Razmnožava se kako semenom, tako i podzemnim izdancima – rizomima.
Divlji ovas u suncokretu (Avena fatua)
Semenska korenska biljka, klija u proleće, veoma je sličan kultivisanom ovsu. Pretežno raste na krečnjačkom, vlažnom, teškom tlu od gline i ilovače. Vlas je u poređenju sa kultivisanim ovsom upadljivo veća, klasovi imaju dva do tri cveta, sa bodljikavom krunskom cvasti.
Žičari u suncokretu (Elateridae)
Žičari su najznačajnije štetočine korenasto-krtolastih biljaka i ratarskih useva u polju i zatvorenom prostoru. Veoma su polifagni i hrane se semenom, korenom i podzemnim stablom.
