Bolesti šljiva


Šljiva je voće koje je i te kako zastupljeno u našim krajevima, pa se s razlogom smatra svojevrsnim brendom našeg podneblja. Osim celog ploda, šljiva se koristi i za ostale proizvode, od džema, rakije, slatkog itd. Šljiva je odavno poznata kao veoma korisna namirnica za organizam, ljudi je konzumiraju vekovima unazad, a svoje značajno mesto ima i u tradicionalnoj medicini, kao moćni, prirodni lek. Da bi se sačuvao i dobio kvalitetan plod šljive, potrebno je na vreme primetiti razne bolesti, štetočine, korove koje napadaju stablo šljive i nakon toga odmah reagovati.

Predstavljamo neke od bolesti šljiva:


Šupljikavost lista koštičavog voća kod šljive (Clasterosporium carpophilum)

Simptomi bolesti se javljaju na lišću, plodovima i mladarima. Na lišću se uočavaju sitne (3-10 mm) okrugle i crvenkaste pege, oivičene jednom zagasitom linijom i hlorotičnim oreolom.

Moniloza šljive ili sušenje cvetova, grančica i mrka trulež koštičavog voća (Monilia laxa)

Simptomi bolesti se ispoljavaju na cvetovima, lastarima, grančicama i plodovima. Cvetovi - zaraženi cvetovi postaju mrko-sive boje, uginjavaju, suše se i otpadaju.

Trulež plodova šljive (Monilia fructigena)

Plodovi mogu biti zaraženi od faze zametanja do faze berbe, ai kasnije u skladištu. Na mestu zaraze, što je najčešće kožica jabuka ili krušaka, pojavljuju se najpre zelenkastožute, a kasnije svetlosmeđe koncentrične pege koje se brzo povećavaju i zahvataju veći deo ili čitav plod.

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)

Najštetniji stadijum pomenute štetočine šljive je larva, koja nanosi ogromne štete u uslovima prenamnoženosti, do kojih ne retko dolazi u povoljnim klimatskim uslovima.

Šljivina osa crna i žuta (Hoplocampa minuta, Hoplocampa flava)

Šljivina osa (crna i žuta) – Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u zemljištu u larvenom stadijumu.

Šljivina vaš (Brachycaudus helichrysi)

Šljivina vaš prezimljava u toplijim područjima i kao virginogena vaš, prvenstveno na krizantemama. Zimski domaćini su takođe biljke roda Prunus , a letnji domaćin je suncokret i crvena detelina, te veći broj spontane flore.