Pasulj ili grah (Phaseolus vulgaris) jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki je poreklom iz Južne Amerike. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom od 70-90 dana, spada u red povrtnog bilja visoke biološke vrednosti. Da bi se sačuvao i dobio kvalitetan pasulj, potrebno je na vreme primetiti razne bolesti, štetočine, korove koje napadaju pasulj i nakon toga odmah reagovati.
Predstavljamo neke od bolesti pasulja:
Antraknoza pasulja (Colletotrichum lindemunthianum)
Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.
Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus)
Rđa pasulja se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom.
Bela trulež pasulja (Sceloritnia sclerotiorum)
Bela trulež javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage.
Mozaik pasulja
Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja.
Divlji ovas u pasulju (Avena fatua)
Semenska korenska biljka, klija u proleće, veoma je sličan kultivisanom ovsu. Pretežno raste na krečnjačkom, vlažnom, teškom tlu od gline i ilovače. Vlas je u poređenju sa kultivisanim ovsom upadljivo veća, klasovi imaju dva do tri cveta, sa bodljikavom krunskom cvasti.
Lucerkina crna vaš u pasulju (Aphis craccivora Koch.)
Krilate vaši imaju telo i duže pipke. Kolonije lucerkine crne vaši nalaze se tokom vegetaci¬je na najnižem delu stabljike i na mlađim izbojcima, a ređe na lišću biljaka.
