Paprika je jednogodišnja povrtna kultura uspravne razgranate stabljike, visine 50-80 cm. Listovi su jednostavne građe, sastavljeni su od peteljke i desetak centimetara dugačke uske, jajaste i pri krajevima ušiljene plojke. Da bi se sačuvao i dobila kvalitetna paprika, potrebno je na vreme primetiti razne bolesti, štetočine, korove koje napadaju paprike i nakon toga odmah reagovati.
Predstavljamo neke od bolesti paprike:
Plamenjača paprike (Phytophthora capsici)
Uzročnik bolesti plamenjače napada papriku u svim razvojnim stadijumima. U toplim lejama izaziva poleganje rasada a na otvorenom polju truljenje stabala u nivou zemlje. Ovo truljenje se širi prema korenu i naviše.
Zeleno uvenuće paprike (Verticillium allo – atrum)
Postepeno uvenuće i sušenje pojedinih biljka ukazije na prisustvo ove bolesti. Lišće omekšava i visi na svojim peteljkama (klone) ali i dalje zadržavajući zelenu boju.
Ambrozija u paprici (Ambrosia artemisiifolia)
Ambrozija raste kao jednogodišnja biljka. Ona klija od proleća do leta. Oprašivanje se vrši vetrom. Polen ali i kontakt kože sa cvasti može kod ljudi da izazove snažnu alergiju.
Kukuruzni plamenac u paprici (Ostrinia nubilalis)
Kukuruzni plamenac štetočina koja najviše štete nanosi kukuruzu, ali ga ima u desetinama drugih biljaka, žitarica, povrća i voća. Štete pravi gusenica koja se hrani na listu, srži stabla, metlici, klipu kukuruza ili na plodovima, mahuni, čauri, semenu drugih domaćina.
Žičari u paprici (Elateridae)
Žičari su najznačajnije štetočine korenasto-krtolastih biljaka i ratarskih useva u polju i zatvorenom prostoru.
Puževi u paprici
Puževi mogu biti ozbiljne štetočine povrtarskih useva, posebno u godinama sa dosta vlažnosti, na mestima blizu reka, obodima šuma, u staklenicima i plastenicima.
