Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12cm). Plod je specijalan oblik bobice - pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Da bi se sačuvao i dobio kvalitetan plod kruške, potrebno je na vreme primetiti razne bolesti, štetočine, korove koje napadaju stablo kruške i nakon toga odmah reagovati.
Predstavljamo neke od bolesti krušaka:
Bakteriozna plamenjača jabučastog voća kod kruške (Erwinia amylovora)
Razlikujemo primarnu infekciju, u proleće bakterija dospeva na cvetove i mlade listove sa vektorima, ali već su prisutne tamo i epifitne kolonije parazita. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
Čađava pegavost lista i krastavost plodova kruške (Venturia inaequalis)
Napada list, cvet i plodove. Infekcije lista nastaju čim se mlado lišće pojavi iz pupoljka. Svetlo smeđe i maslinasto mrke pege se pojavljuju na listu i na lisnim drškama.
Pepelnica kruške (Podosphaera leucotricha)
Napada list, mladare, cvet i plodove jabuke. Razvija se na svim zelenim delovima stvarajući karakterističnu brašnastu belosivu navlaku.
Moniloza kruške (Monilia laxa)
Simptomi bolesti se ispoljavaju na cvetovima, lastarima, grančicama i plodovima. Cvetovi - zaraženi cvetovi postaju mrko-sive boje, uginjavaju, suše se i otpadaju.
Krastavost kruške
Krastavost ili fuzikladij kruške ekonomski je izuzetno važna bolest jer stvara najveće teškoće proizvođačima ove voćne vrste.
Jabukin smotavac kod kruške (Cydia pomonella)
Šteta koju može da nanese jabukin smotavac prouzrokuju larve dužine do 2 cm, koje prodiru do ljuske semena jabuke. Prilikom njihovog hranjenja preko mesta ulaza se izbacuje tamno, izmetom zamrljano tkivo jabuke (izmet gusenice).
Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
Ishranom je isključivo vezana za krušku i njen razvoj zavisi od kvaliteta i zdravstvenog stanja biljke.
Baštenski pauk ili koprivina grinja kod kruške (Tetranychus urticae)
Štetnost koprivine grinje ogleda se u tome što ishranom oštećuje ćelije lista koji ubrzo počinje da vene, a kasnije i da se suši.
