Grašak je namirnica je koja ima malo kalorija, što je čini odličnim izborom za sve koji paze na telesnu težinu. Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. Da bi se sačuvao i dobio kvalitetan grašak i boranija, potrebno je na vreme primetiti razne bolesti, štetočine, korove koje napadaju grašak i boraniju i nakon toga odmah reagovati.
Predstavljamo neke od bolesti graška i boranije:
Antraknoza graška ili pegavost lista i stabla (Ascochyta pisi)
Bolest se prenosi zaraženim semenom i biljnim ostacima na polju, gde gljivica prezimljava. Zaraženo seme ima tamne, mrke mrlje i lako se uočava. Bolest se širi u polju u uslovima vlage.
Uvenuće biljaka graška (fuzarijum)
Ova bolest ne pravi velike ekonomske štete u našoj zemlji. Do uvenuća graška dolazi u uslovima duge i visoke vlažnosti zemljišta, uz prisustvo parazita i ako je sorta preosetljiva.
Plamenjača graška (Peronospora pisi)
Javlja se u vidu mrke prevlake na naličju lišća, kada usevi nakon dužih padavina i rosa postanu gusti. Infekcija se prenosi i na mahune koje se deformišu i dobijaju mrku boju, kao i seme uzeto iz njih.
Pepelnica graška (Erysiphe polygoni)
Pepelnica u našim uslovima napada biljke pred kraj vegetacije, kada one dobiju belu boju od micelije gljive, a kasnije se „ospu brašnom” – to su spore koje raznosi vetar i širi zarazu.
Rđa graška (Uromyces pisi)
Rđa kod graška se javlja skoro svake godine, ali retko izaziva velike štete. Gljivica prelazi sa korova mlečike i u junu izaziva najveće štete na grašku.
Puževi u grašku
Puževi mogu biti ozbiljne štetočine povrtarskih useva, posebno u godinama sa dosta vlažnosti, na mestima blizu reka, obodima šuma, u staklenicima i plastenicima.
