Krvava vaš pored direktnih šteta na jabuci, stvara uslove za naseljavanje drugih štetočina i prozrokovača bolesti. Prisustvo kolonija vaši se zapaža po belim vatastim tvorevinama na lisnim drškama, deblu i granama.
Simptomi oštećivanja se ogledaju u vidu hipertrofije tkiva ili stvaranja vodenih tumora koje vaši izazivaju ubacivanjem fermenata u toku sisanja hranljivih materija.
Na korenu se štete manifestuju u vidu tumora koji onemogućavaju protok hranljivih materija.
Prezimljujuće beskrilne ženke na korenu jabuke su tamnozelene, sa glavom i grudima skoro crnim. Beskrilne ženke su jajolikog oblika (letnje generacije), crvenkastomrke, prekrivene s leđne strane belim voštanim vlaknima koja im daje vunasti izgled. Pipci su kratki, imaju šest članaka, sifoni jako redukovani. Mlade larve su bez voštanih navlaka, sivosmeđe, bez sifona sa dugom sisaljkom.
Veći deo populacije krvave vaši prezimljava u stadijumu larve (L1- L2), oko korena na dubini do 15 cm, a manji deo u pukotinama pri osnovi debla i na korenovom vratu.
Kada krene vegetacija (krajem marta ili u aprilu), larve L1 se penju na nadzemne delove stabla, pričvrste se i počinju da sišu hranljive materije. Larve L2 koje su prezimele na korenu fiksiraju se i ostaju na korenu.
Krvava vaš se pojavljuje prvenstveno na ranama, na mestima orezivanja i letorastima, gde larve lako zavuku svoju sisaljku u sočno kalusno tkivo. Razmnožava se partenogenetski rađajući žive larve. Jedna ženka rađa 100-150 larvi čije razviće traje oko 20 dana. Nadzemna populacija daje 10-12 generacija godišnje, a u toku jula i avgusta pored beskrilnih, obrazuju se i krilate jedinke, koje preleću i naseljavaju okolna stabla. Kolonije su posebno brojne u jesen. Tada se kolonija polako spušta na prizemni deo stabla i na koren jabuke, gde će prezimeti. Preživljavanje vrste iz godine u godinu zavisi od beskrilnih, viviparnih formi.
Izvor:
http://www.pisvojvodina.com/RegionSU/Lists/Posts/Post.aspx?ID=340
